НАЗИВ ЛОКАЛИТЕТА: КЛАДЕНЧИШТЕ, село Шпај, општина Бела Паланка

РУКОВОДИЛАЦ АРХЕОЛОШКИХ ИСКОПАВАЊА: Мирјана Благојевић, археолог саветник

ОПИС РАДОВА НА АРХЕОЛОШКОМ ЛОКАЛИТЕТУ:

На будућој траси аутопута Е 80, на деоници Банцарево – Црвена Река, на локалитету Кладенчиште (атар села Шпај), код Беле Паланке, на површини од око 1200м2 истражена је једнобродна грађевина са апсидом на источној страни и просторијом на северној страни која је имала функцију крстионице. Дужом страном је оријентисана правцем исток-запад.

Према положају крстионице, базилика припада типу базилика са крстионицом инкорпорираном у објекат, непосредно везаном уз припрату, у северном (или јужном) делу припрате.

Објекат димензија 25 х 15 m зидан је од локалног камена и опеке који су везани кречним малтером, подови су рађени од кречног малтера са шљунком и мрвљеном опеком. Зидови су очувани у висини од 0,40м до 0,60м, а заједно са очуваном темељном зоном висина износи до 1,50м. У апсидалном простору пронађено је камено лежиште – база за часну трпезу. Њеним укопавањем пробијен је старији малтерни под и његова субструкција, а након укопавања постављен је млађи малтерни под којим су захваћени и неки делови базе. Објекат је имао улазе на западној и јужној страни нартекса и на јужној и северној страни брода.

На прелазу брода у апсиду пронађени су остаци темеља за олтарску преграду која је оивичила олтарски простор са јужне, северне и западне стране. Површина је правоугаоног облика испред апсиде, уз коју се, по подужној оси север-југ, уочава темељни ров олтарске преграде. Ров је ширине око 25 cm, очишћене дужине 4.9 m (север-југ). Током чишћења уочена су и два мања рова, паралелна један са другим (77 cm удаљени један од другог, дужине око 1.2 m), која се пружају правцем исток-запад. Могуће је да су то темељни ровови за улаз у олтарски простор. На око 50 cm од темељног рова уз олтарски простор, уочена је још један укоп правилног издуженог облика, дужине 78 cm, ширине око 25 cm, који се такође пружа правцем север-југ и сече мање ровове.

Уз јужни и северни зид брода на нивоу малтерног пода грађевине призидани су уски зидови грађени од камена и земље који су имали функцију клупа. Ови зидови су највероватније призидани у каснијој фази обнове објекта (у 6 в.).

Уз спољашње лице јужног зида и апсиде констатоване су контрафоре које су највероватније имале функцију да учврсте и подупру зидове обзиром на природни нагиб терена.

У западном делу изван објекта пронађен је комплекс просторија чија намена за сада није дефинисана. Откривени су делови зидова различитих техника градње. Начин градње и положај ових зидова указују на хронолошки различите периоде градње. Обзиром да су зидови ових грађевина истражени до границе са путном комуникацијом за потребе извођача (западни и северни део локалитета) није било могуће девастирати исти јер је због археолошких ископавања већ био уништен пут у јужном делу локалитета. Наиме, инвеститор, односно извођач радова на изградњи аутопута инсистирао је да се пут не уништи. Стога на овом делу локалитета није било могуће истражити површине у целости. Контролним ровом 1 који је постављен у делу северно од базилике, у правцу И-З, потврђено је одсуство археолошких остатака, док је контролни ров 2 (правац С-Ј), постављен западно од базилике уз трасирани пут који је у функцији, потврдио постојање зида који залази под поменути пут.

Зидови цркве су били осликани што потврђују налази малтера са бојеним површинама. У објекту и око њега пронађена је велика количина стакла од прозора као и фрагменти стаклених кандила. Са спољње стране јужног зида брода цркве откопана су три скелета. Покојници су положени на леђа са прекрштеним рукама на стомаку или карлици. Оријентација И-З. У гробовима није било прилога нити налаза који би указали на хронолошку опредељеност сахране.

Архитектонски остаци објекта указују да је квалитетно грађен. Налази бронзаног новца указују на постојање старијег објекта који је вероватно подигнут у другој половини 4. века, а дограђен је и обнављан у 6. веку (време Цара Јустинијана 527.-565.). Поред налаза бронзаног новца унутар и изван објекта током истраживања од осталог покретног археолошког материјала пронађене су бронзане фибуле, гвоздени предмети – нож, део браве и један предмет непознате намене за који се предпоставља да може бити део кожне торбице.

Приликом ископа ровова у циљу дефинисања темељне зоне зидова цркве, у тамно браон, масној и компактној земљи регистровани су спорадични налази праисторијске керамике што упућује на закључак да се ради о вишеслојном локалитету. Ради се о атипичним фрагментима малих димензија, тако да се не могу ближе хронолошки определити.

Базилика Базилика
Базилика
ВРХ