Овим Статутом уређује се: правни положај Републичког завода за заштиту споменика културе (у даљем тексту: Завод), заступање и представљање, делатност односно послови заштите непокретних културних добара, унутрашња организација и органи установе, планирање, обавештавање радника, јавност рада и пословна тајна, заштита права радника, сарадња са синдикатом и др.
Републички завод за заштиту споменика културе је установа у области културе, као јавна служба.
Завод је основан Решењем Владе Народне Републике Србије ВС бр. 604 од 25. јуна 1947. године, под називом: "Завод за заштиту и научно проучавање споменика културе Народне Републике Србије", а решењем Извршног већа Народне Скупштине Народне Републике Србије 4 бр. 181. од 9. априла 1960. године ("Службени гласник НРС", бр. 16/60) продужио је са радом под садашњим називом.
Скупштина Социјалистичке Републике Србије на седници Републичког већа од 13. априла и на седници Просветно културног већа од 12. априла 1972. г. донела је Одлуку о давању сагласности на одлуку Радне заједнице Републичког завода за заштиту споменика културе у Београду о припајању Југословенског института за заштиту споменика културе у Београду Републичком заводу за заштиту споменика културе у Београду, бр. 50 од 13. априла 1972. године.
Седиште Завода је у Београду у улици Божидара Аџије број 11.
Завод је уписан у судски регистар код Окружног привредног суда у Београду под бројем ________.
Назив установе је: "Републички завод за заштиту споменика културе Београд, са потпуном одговорношћу".
На пословним просторијама Завода се истиче ознака фирме.
За употребу фирме одговорно лице је директор Завода.
Завод има печат округлог облика, пречника 45 мм. У кружном слогу пише: "Републички завод за заштиту споменика културе Београд", а у унутрашњем кругу налази се графичка представа два грифона који су окренути један према другоме.
Мали печат Завода је у облику круга чији пречник износи 25 мм. Уз руб печата уписан је текст: "Републички завод за
