Поводом бројних питања у вези са пројектом ревитализације и изградње Северне грађевине у оквиру комплекса цркве Светих апостола Петра и Павла у Новом Пазару, дајемо образложење које обухвата историјат поступка, ставове релевантних међународних тела и основне елементе новог пројектантског решења.

Историјат поступка

Средином деведесетих година израђено је Идејно решење заштите и уређења комплекса Петрове цркве. Решење је разматрала Републичка комисија за средњовековно наслеђе која је усвојила позицију звоника и варијанту минималних интервенција, са реконструкцијом Северне грађевине на постојећој локацији.

Године 2009. извршена је ICOMOS мисија (ICOMOS – International Council on Monuments and Sites, међународно саветодавно тело UNESCO-а за културно наслеђе) која је дала позитивно мишљење на пројекат обнове Северне грађевине.

Пројекат разрађен 2017. године добио је грађевинску дозволу у јануару 2020. године. Након тога, радови су обустављени због археолошких налаза (гробови и остаци више средњовековних грађевина), као и иницијативе Српске православне цркве за измену намене — од парохијског дома ка епархијском центру.

У складу са тим, Републички завод за заштиту споменика културе је 2021. године упутио захтев Националној комисији за сарадњу са UNESCO-ом ради разматрања могућности измене намене и повећања габарита.

У добијеном мишљењу ICOMOS-а (International Council on Monuments and Sites) јасно је наведено:

• да додатне функције и повећање квадратуре и висине објекта нису прихватљиви,
• да би такве измене нарушиле амбијенталне вредности комплекса,
• да пројекат из 2017. представља горњу границу интервенције коју комплекс може да поднесе,
• да је промена намене могућа само у оквиру постојећих габарита,
• да је, уколико би Црква имала потребу за већим просторима, једино прихватљиво да се такав објекат гради ван заштићеног простора порте.

Другим речима: ICOMOS не забрањује промену намене, али строго забрањује повећање капацитета објекта.

Напомињемо да UNESCO не даје директне сагласности. Саветодавни орган UNESCO-а за овакве случајеве је ICOMOS, а државе чланице су дужне да поштују његове препоруке.

Ново идејно решење

Године 2022. израђено је ново идејно решење – Пројекат ревитализације и изградње Северне грађевине у комплексу цркве Светих апостола Петра и Павла. Носилац овог пројекта је Републички завод за заштиту споменика културе, а пројекат се изводи на захтев Епархије рашко-призренске Српске православне цркве, која је и инвеститор.

Пре свега, неопходно је било извршити свеобухватну анализу резултата археолошких истраживања и уклопити их у ново идејно решење, што је захтевало додатне пројектантске и конзерваторске радове. Поред тога, сам пројекат је високостручан и комплексне природе, обухвата више фаза од ИДР до ПЗИ, и његова израда и усвајање подразумевало је усаглашавање са надлежним институцијама и стручним саветима, као и добијање потребних локацијских услова, услова Министарства културе и грађевинске дозволе.

Полазећи од ставова ICOMOS-а, нови Пројекат ревитализације и изградње Северне грађевине је усклађен са свим примедбама и ограничењима које је ICOMOS званично дао, односно најважније: нема увећања капацитета променом намене и нема повећања висине.

Кључна разлика односи се на презентацију зидова средњовековне грађевине (откривених у поменутим археолошким истраживањима) и који нису саставни део новог објекта, већ ће бити наткривени и јавно доступни. На овај начин, нови пројекат истовремено испуњава услове заштите наслеђа и захтев инвеститора за изменом намене, без икаквог повећања обима градње.

Године 2023. издати су нови локацијски услови и Решење о условима за предузимање мера техничке заштите Министарства културе за реализацију пројекта, а 2024. извршена је стручна контрола Ревизионе комисије Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. На основу свих наведених процедура, пројекат је 12. септембра 2024. године добио грађевинску дозволу.

Пројектантски и конзерваторски принципи

По питању поузданости података о изгледу некадашњих објеката у комплексу Петрове цркве, археолошка истраживања спроведена у периоду 2011–2022. године дала су конкретније податке о стратиграфској слици локалитета, али нису омогућила реконструкцију изгледа објеката у потпуности. С обзиром да нису постојали поуздани историјски подаци за реконструкцију објекта у изворном облику примењује се принцип јасне разлике између старог и новог.

Таквим приступом се поштује аутентичност материјалних остатака, избегава стварање историјских фалсификата и обезбеђује интегритет споменика културе.

Примењује се методолошки прихваћен принцип ревитализације и дискретне савремене интервенције, којом се очувају историјске вредности, а нови објекти се визуелно и концептуално разликују од оригиналних елемената.

У конкретном случају Петрове цркве, имајући у виду вишемиленијумску историју локалитета, тенденција асимилације новог објекта са старим нарушила би сложену вишеслојност комплекса. Због тога је материјализација новог објекта заснована на концепту контраста, са циљем очувања дистинкције старог и новог, док је веза са црквом успостављена дискретно, кроз појединачне елементе који не угрожавају аутентичност комплекса.

Овим приступом се истовремено поштује стручна пракса у заштити објеката културног наслеђа, међународне конвенције и домаће законодавство, као и препоруке Венецијанске повеље о конзервацији и рестаурацији споменика и споменичких целина.

Овим пројектом су се бавили пројектанти Републичког завода за заштиту споменика културе, којима је пројекат поверен као стручним лицима за заштиту и конзервацију културног наслеђа. Без уласка у расправу о томе да ли на овом локалитету постоји потреба за оваквом интервенцијом, циљ је био израдити најбоље могуће решење које поштује смернице ИКОМОС-а, као и наслеђене обавезе и решења из претходних периода.

Напомињемо да Републички завод за заштиту споменика културе није надлежан за организацију и праћење рокова за извођење радова, јер то спада у домен надлежности инвеститора и локалних организација, у овом случају Туристичке организације Новог Пазара или грађевинског надзора по одобреном пројекту. Завод је надлежан за стручну контролу и праћење примене мера заштите и очувања културног добра током извођења радова, у смислу поштовања аутентичности, интегритета и стручних принципа конзервације, али не одређује конкретне рокове реализације радова.

UNESCO статус и реални ризици

Сами радови, који су усаглашени и пројектовани у складу са смерницама ICOMOS-a, не представљају ризик за статус локалитета на Листи светске културне и природне баштине.

Треба имати у виду да је Петрова црква део Просторно културно историјске целине „Стари Рас и Сопоћани“, која обухвата групу средњовековних споменика у Рашкој области и уписана је на Листи светске и културне баштине. Иако сама интервенција у оквиру овог пројекта не угрожава вредности културног добра, постоји објективна опасност за интегритет целине, али она не проистиче из овог пројекта, већ из спољних, дугогодишњих проблема у ширем окружењу. То укључује присутност легализованог дивљег насеља у Дежеви и ефекте које оно ствара на амбијенталне вредности, неконтролисану и нелегалну градњу у непосредној околини Петрове цркве, као и раст индустријских објеката и урбанистичку експанзију Новог Пазара. Додатно, потенцијалне ударе на пејзажну и културну аутентичност представљају каменоломи у зони Старог Раса и Трговишта и свеукупни развојни притисци на заштићену целину, што је у Републичком заводу за заштиту споменика културе препознато као опасност и значајан изазов у очувању вредности комплекса на дуге стазе.