Од 2003. године Србија учествује у Регионалном програму за културно и природно наслеђе Југоисточне Европе. Од 2008. год. Б компонента овог програма прерасла је у Љубљански процес, док је  2011. отпочео  наставак пројекта под називом Љубљански процес II - Рехабилитација нашег заједничког наслеђа.

Пројекат траје од 2011. до 2014. год. и реализује се у осам држава региона. Средства за реализацију пројекта обезбеђена су кроз вишекориснички ИПА фонд и националне фондове. Регионалну координацију пројекта врши Радна група за друштво и друштво Регионалног савета за сарадњу уз помоћним Секретаријат  у Цетињу, а у координацији са Министарством културе информисања и информационог друштва Р. Србије и Републичким заводом за заштиту споменика културе.

Основни циљ пројекта је обнова наслеђа кроз примену јединственe методологијe, интеграцију интерсекторске праксе, развој регионалне сарадње и успостављање одрживих механизама финансирања.

На Листи приоритетних интервенција (PIL 2012) се налазе следећи објекти:

1. Сувача, Кикинда;
2. Мали дворац,Велико Средиште;
3. Стара радничка колонија, Крагујевац;
4. Војно - Технички Завод, рагујевац;
5. Црква брвнара, Даросави;
6. Царичин град, Штулац;
7. Римске терме, Чачак;
8. Старо купатило, Јошаничка бања;
9. Бело брдо, Винча;
10. Меморијални комплекс Кадињача;
11. Тврђава Рам;
12. Кућа Јеврема Грујића, Београд;
13. Ливница Пантелић, Земун;

Током периода од 2012. године до августа 2014. године је организовано више радионица на којима су се технички тимови упознавали са методологијом Љубљанског процеса и израдом неопходних документат у оквиру те методологије: Прелиминарне техничке процене (ПТП, PTA), Студије изводљивости (СИ, FS) и Бизнис плана (БП, BP). У следећој табели се може видети преглед до сада (август 2014) урађених докумената: